Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijsko izveštavanje i finansijska tržišta". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

УВОД

Финансијско тржиште представља место где се сучељавају понуда и тражња новчаних средстава, краткорочних и дугорочних хартија од вредности, уз активно учешће финансијских учесника и примену финансијских инструмената. Учесници и посредници на финансијском тржишту су најчешће: централна банка, пословне банке, инвестициони фондови, пензиони фондови, штедиоиице, осигуравајућа друштва, финансијске компаније, брокери и дилери. Поред краткорочних хартија од вредности, које се односе на: благајничке записе, комерцијалне записе, депозитне цертификате, банкарске акцепте, постоје и власничке (акције) и дуговне (обвезнице) хартије од вредности у свим својим облицима. На финансијском тржишту постоје и финансијски деривати у облику фјучерса, опција и свопова. Финансијско извештавање подразумева истинито изношење података у вези с номиналном вредности акција и обвезница, њиховом тржишном ценом, каматном стопом и берзанским индексом. За инвеститоре је важан податак у вези с рангирањем обвезница, котирањем и листингом акција на берзи, као и трговањем акцијама на финансијској берзи. Посебан значај има симетрија финансијских информација (извештавања), како би се инвеститори правовремено заштитили од злоупотребе заштићених информација (insider trading). На финансијској берзи све финансијске етичке принципе који се односе на међусобно поверење, обострану корист, добре намере, пословни компромис, треба ставити у функцију заштите инвеститора. Примери практичног трговања на Београдској берзи указују на веће учешће дугорочних хартија од вредиости и вишеструки пораст промета у трговању акцијама предузећа и обвезницама девизне штедње грађана. На тај начин, Београдска берза све више постаје значајан регионалан центар берзанског трговања.

УЧЕСНИЦИ И ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ

У најширем смислу речи, финансијско тржиште представља место где се сучељава понуда и тражња за новчаним средствима и хартијама од вредности (краткорочним и дугорочним). За сваки финансијски систем националне економије је карактеристично да у том оквиру делује финансијско тржиште, са финансијским учесницима и финансијским инструментима. Управо зато се често и каже, да финансијски систем представља механизам којим се врши трансфер финансијских средстава између различитих делатности и субјеката привређивања. Његова посебна улога јесте да обезбеди несметан ток кретања финансијских средстава између: а) јавног сектора, б) сектора становништва, ц) сектора привреде, д) иностраног сектора. На финансијском тржишту сусрећу се власничке (акције) и дуговне (обвезнице) хартије од вредности. Посебно место припада финансијском извештавању, од емисије па до трговине дотичним хартијама од вредности како би се заштитили инвеститори од могућих шпекулативних радњи. Финансијско тржиште полази од великог броја учесника, као што су: Централна банка, пословне банке, инвестициони и пензиони фондови, осигуравајућа Друштва, финансијске компаније, брокерска и дилерска друштва. Финансијско тржиште подразумева велики број трансакција које су дневно присутне на: 1) тржишту новца, 2) тржишту капитала, 3) девизном тржишту, 4) есконтном тржишту, 5) ломбардном тржишту, 6) хипотекарном тржишту, 7) кредитно-депозитном тржишту.

У англосаксонском говорном подручју често се, при дефинисању финансијског тржишта сусреће појам финансијске активе. Финансијска актива се не односи на класично рачуноводствено значење (лева страна биланса стања), већ се под тим појмом подразумевају: финансијски инструменти, тржишни материјал, дугорочне хартије од вредности, берзанска роба и сл. Дакле, у финансијску активу је могуће укључити раз-личите облике финансијских инструмената, као што су: а) жирални новац, б) валуте, ц) хартије од вредности, д) племенити метали и сл. Формирање цене новчаних средстава на финансијском тржишту приказује се путем курса или процентне стопе. Ако се новчана средства нуде на краћи временски рок, тада ће и курс понуђених средстава бити мањи и обрнуто. Финансијским тржиштем се омогућава оптимална алокација (преношење) новчаних средстава. Путем финансијског тржишта реализује се и ауто-ритет монетарне власти у дотичној земљи.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]